Dejan Del Fabbro

Dejan Del Fabbro

1.Upoznali smo brend Dejan Del Fabbro , ali malo ljudi zna tvoju bogatu biografiju kad je modni dizajn u pitanju. Ispričaj mi kako si ušao u svet dizajna, za šta su vezani tvoji najraniji počeci?

Najranije početke vezujem za svoje detinjstvo i bezazlenu dečiju igru. Još kao dete bio sam izuzetno vizuelni tip i uzivao sam u crtanju onoga sto se nalazilo oko mene. Na neki način nikada se nije postavljalo pitanje šta želim da budem kad porastem, prosto to je bilo jasno svima pa i meni, ali se konkretnog momenta kada sam se zainteresovao isključivo za modni  dizajn ne sećam. Sećam se samo da se moje interesovanje preorijentisalo na modu u prvim razredima osnovne škole.

2. Školovao si se u Evropi, tačnije Italiji, kada si shvatio da si dovoljno sazreo da započneš nezavisno da ispoljavaš svoje ideje koje si do tada nesebično davao i trošio radeći za svetski poznata imena. Šta si naučio radeći za DG? Ne samo o modi, nego o odnosu prema poslu i svemu sa čim se jedan student, posle i saradnik susreće u svetu modnog dizajna?

U ovom poslu konkretno čovek ne sme ljubomorno da čuva svoje ideje, jer su upravo one sredstvo kojim se dokazujete, a obzirom da dizajniram toliko proizvoda u toliko kratkom roku mesta kalkulisanju prosto nema. Bio sam jedan od najboljih studenata u generaciji, otvorio mi se put da budem kreativni direktor Atelier „ Setecento“ u Veneciji, nakon čega i dizajner prve ženske linije u Dolce & Gabbana-i, upravo zbog moje upornosti i konstantnog rada. Ne bih smatrao da sam ideje nesebično trošio, jer je moj rad u tako velikom brendu imao svoje zašto. Sve je to u neku ruku vrsta razmene – dobiješ ideju, neko drugi je odobri (u odredjenim slučajevima koriguje), iz toga ti naučiš šta je ono što je dobro, dok druga strana napravi izuzetno lep profit. Mislim da potpis sam po sebi nije ono što čini ovaj posao toliko zanimljivim, već upravo sva iskustva koja vam ovo opredeljenje pruža. U jednom danu možete dostići najveću egzaltaciju koliko i najdublje razočarenje, i upravo je ta nepredvidivost ono što Vas može učvrstiti i naučiti kako da stojite sa obe noge na zemlji (ukoliko ne podlegnete pritiscima i igrate pametno). Work hard-play hard.

3.Opiši mi proces nastajanja tvojih modela, uvek sam se pitala gde je tu početak, da li su tvoje kolekcije sve ono što nosiš u sebi, koliko tvoje okruženje utiče na sve ono što stvaraš i na koji način?

Mislim da je izuzetno bitno jasno postaviti granicu izmedju hobija i posla… Modni dizajn je pre svega moj posao, i ja ga kao takvog doživljavam i mislim da sam, bez lažne skromnosti, zbog toga u stanju da poizvedem nešto što će se pre svega svideti klijentu, što je u suštini i najbitnije. Proces nastajanja je uglavnom vrlo jednostavan. Počinje istraživanjem i konstrukcijom jednog velikog moodboard-a koji u sebi sadrži reference iz istorije kostima, socioloških istraživanja, arhitektonske elemente, i vrlo često ne bude jasan mojim saradnicima. On je zapravo baza mojih utisaka i estetskog smisla u kom želim da odvedem konkretno tu kolekciju. Kada pronadjem dovoljno dobru bazu i smisao, tada izuzetno lako pretačem sve to na skice prvo slobodoručne, nakon čega i digitalne. Onda na red dolazi slikanje motiva štampe, veza itd, kompozicije istih u prirodnoj veličini. Uporedo sa time istražujem forme sa svojim timom na probama u platnu, i tada već ideja dobija svoj oblik u 3 dimenzije. Fitinzi, dobavljanje materijala, digitalna štampa, izmene izmene i izmene, dok konačno ne počne planiranje prezentacije kolekcije. U ciklusu prodaje već se kreće sa novom sezonom jer sam kreativni proces iziskuje kompletnu pažnju, izuzetnu posvećenost i mnogo vremena. U suštini proces od početka do arhiviranja izleda otprilike kao logo Olimpijskih igara, mnogo kružnica koje se medju sobom prepliću.

4.Kom stilu bi pripisao prvu kolekciju brenda Dejan Del Fabbro? Čime je inspirisana?

Kao noseći i najprepoznatljiviji motiv kolekcije spring-summer 2017 je cvet jorgovana. Inspirisana je grčkim mitom o Panu i nimfi Siringi (po kojoj jorgovan i nosi svoje latinsko ime). Opet sa druge strane jorgovan je motiv koji mene veže lično za porodičnu kuću u izdvojenom delu grada u kojoj sam kao mali provodio letnje raspuste, ispred koje je poljana prepuna jorgovana. To je bila dovoljno jaka baza za start, nešto što je u svojoj simbolici izuzetno lepo i može se protumačiti na 1001 način kao što je na primer grčki mit, i nešto što je dovoljno lično. Kada uspem na tom nivou da se povežem sa motivom vrlo je lako imati konačnu viziju, tada četkica dok slikam štampu sa jorgovanima prosto sama ostavlja trag. Kolekciju ne bih posebno ubacivao u odredjeni stil, u  suštini mislim da nisam odmakao previše od italijanskih kanona modnog dizajna na kojima sam se i učio.

5.Ti si svakako umetnik, imaš istančan sluh za sve vrste umetnosti, šta hrani tvoju dušu? 

Uživam u laganim šetnjama u prijatnom društvu, laganoj hrani, neplaniranim kratkim putevima, posećivanju izložbi, bioskopu, pozorištu. U svemu što ne podrazumeva gužvu, napetost i tenziju. Uživam u jednostavnim stvarima, koje su tu na dohvat ruke svakog dana.

6.Kad počinješ skice za svoju kolekciju, da li dugo razmišljaš o tome (u smislu koliko je nosivo, da li će se svideti širokim narodnim masama, itd) ili se prepustiš svom senzibilitetu i ličnom stavu i ukusu? koliko je u današnje vreme pametno (ne)kalkulisati?

Tu se zapravo vracamo na treće pitanje, i tu problematiku možemo posmatrati iz 2 ugla, u zavisnosti od onoga koji su ciljevi samog dizajnera. Ne mislim da postoji nešto loše u kalkulaciji i editovanju, prosto ukoliko je ovo posao kojim se neko bavi uspešnost brenda se ne može meriti samo i isključivo u progresivnom dizajnu, već i u odnosima u timu, u finansijskoj uspešnosti kompanije, itd… To je mnogo šira slika nego što se jednom posmatraču spolja čini. Mislim da je u svemu, pa tako i u kreativnom procesu, izuzetno bitno pronaći balans. Prosto mislim da niko ne bi želeo da nosi na sebi abažur lampe, a i ukoliko ima takvih ljudi ja im skidam kapu za odvažnost u ovom konformističnom svetu, samo se plašim da ih ima izuzetno malo. Ja sam uvek najbolje „plivao“ u pret-a-porter modi, i tu se najbolje snalazim, stoga je nekako bilo i prirodno da svoj brend baziram na toj vrsti mode.

7.Kad u ovom trenutku pogledaš kroz prozor, gde bi voleo da budeš, opiši mi?

Pa trenutno gledam na panoramu Beograda i na Beogradjanku, što je izuzetno lep prizor sam po sebi. Voleo bih da sam trenutno negde na plaži u tropskim krajevima na zasluženom odmoru koji konstantno pomeram zbog mnogobrojnih obaveza.

8.Da li je kreativnost neminovna u bavljenju tvojim poslom ili se ona može “naučiti” i da li je ona jedini ključ uspeha. 

Kreativnost se po mom mišljenju ne može naučiti, s druge strane ona je neophodna za ovakvu vrstu posla. Prosto da niste kreativni ne biste ni mogli da podnesete sve one malo dosadnije stvari koje ovaj posao sadrži, ja nekako svoju kreativnost shvatam kao gorivo koje me pokreće. Ona je definitivno jedan od segmenata uspeha u modnom biznisu generalno, od proizvodnje do marketinga, do organizacije, ne samo u modnom dizajnu morate biti izuzetno kreativni, jer se drugačije ne biste mogli izboriti sa problemima sa kojima se susrećete.  Kreativnost možete naučiti da oblikujete i to je zapravo razlog zbog kog sam se odlučio da studiram i radim u inostranstvu.

9.Šta bi poručio nekom od mladih umetnika koji nemaju dovoljno entuzijazma da se pokrenu? s’ obzirom da je ovde umetnost na najnižoj lestvici kad je u pitanju poštovanje od strane društva.

Ozbiljni umetnici su kategorija koja prosto ne funkcioniše na masovnosti i kvantitetu, već isključivo kvalitetu. Ja sebe ne smatram umetnikom jer kreiram proizvod u kome neko živi, ne koji neko isključivo doživljava, pa stoga možda nisam najbolji sagovornik na ovu temu. U svakom slučaju ne bih im savetovao da traže utehu u prihvatanju društva generalno, jer su oni ti koji društvo trebaju da kritikuju i da postavljaju pitanja, a niko baš ne voli da mu se zabada trn u oko.

10.Po čemu se razlikuješ u moru dizajnera?

Verovatno u pristupu poslu, obrazovanju i po senzibilitetu. Neću biti lažno skroman i reći da je baš svako mogao da uradi u svojoj karijeri ono što sam ja uspeo toliko mlad. Rangirao sam se u svetsku top listu dizajnera radeći za jedan od najvećih italijanskih brendova, stoga pretpostavljam da moj rad, trud, posvećenost i estetika imaju svoje zašto.

11.Koji su ti dalji poslovni planovi?

Obzirom da je brend „Dejan del Fabbro“ od samog starta internacionalnog karaktera što u smislu poslovanja, što i u samom timu koji na njemu radi, ja kao neko ko istupa pred svima moram biti izuzetno opširan u shvatanju i sagledavanju kako proizvoda tako i samog poslovanja. Svakako plan je napredovanje i širenje asortimana brenda, proširenje kapaciteta (prvenstveno mislim na produkciju), zapošljavanje novih radnika i osvajanje novih tržišta.

http://www.dejandelfabbro.com