Ko si ti, kakva načelnica?!

Ko si ti, kakva načelnica?!

Ja : “Videla sam te na Slaviji, ali bila si preko puta i nisi imala taj šešir…”

Ona : “Da, sad sam ga kupila, je l’  ti se sviđa?”

Ja: “Da, super je… Nisam mogla da pređem ulicu, posle si se  izgubila među ljudima i evo sad naletim na tebe. ”  kažem devojci u maslinastom.  Samo što nije počela da me ljubi, bila je srećna i uzbuđena.

Ona: “Znaš, ja sam Tamara, živim u Podgorici, imam blog, jako sam poznata.”

Ja: “Joj, stvarno ne znam, nisam upoznata, možda sam čula, ali ne mogu da se setim.”

Tamara je sve brže i brže pričala, da od toliko informacija o njoj nisam uspela ni da razumem o čemu se radi. Mislim da je life style blog na nekoj društvenoj mreži ali nisam sigurna. Ne znam koliko hiljada folovera i gde, ali nadam se da će mi se javiti da mi malo sporije sve ispriča.

“Dobro, mogu samo outfit da uslikam” kažem joj.

Ali ona i dalje ne prestaje da priča i da se smeje. Preslatka je i pozitivna. Priča mi gde je kupila privezak i šešir… a onda smo napravile jedno 200 slika jer je baš bila raspoložena stalno me zapitkivala “Jel ja vas zadržavam, jel ja vas zadržavam?”

“Majko ,pomjeri se da mi ne uđeš u kadar”. priča mami i smejemo se zajedno 🙂

Elem, rastale smo se podgoričanke i ja. I svako je nastavio svojim putem…

Vidim šarene nokte na nogama neke žene. Predstavim se i zabeležim  njen oufit.. Bila je ljubazna, tražila moj kontakt, a da se nije prestavila nestavši u žurbi, ali sam uspela da zabeležim njene sarene nokte i neobičan stil i tetovažu.

Kasnije sam dobila poruku… preko mesindzera na fejsu.. Predstavila se kao Nataša. Što sam videla i na njenom profilu.  U trenutku sam je pomešala sa jednom drugom devojkom.

Rekla je da ne zna zašto bi njen autfit bio zanimljiv i da je jako žurila i rekla da radi kao načelnica jednog sektora opštine Savski venac.  “Čekaj, ko je to, kakva načelnica, pa ti si ona tetovirana devojka, neobično obučena..”  napisala sam joj . I tako smo počele da se dopisujemo.

Rekla mi je da ima utisak kako ljudi kod nas imaju predrasude. Svi bi pomislili da jedna žena sa takvom funkcijom mora da izgleda uštogljeno i nepristupačno. Obučena u strogo poslovno odelo.

Onda smo počele dalje da razgovaramo o tabuima. Načelnica Nataša je savršen primer jedne open minded žene. Često o tome pričam sa ljudima. Nije retkost da su mnogi  bili odbijeni za posao jer njihov fizički izgled nije bio adekvatan za određenu profesiju. Čini mi se da su žene u još težoj poziciji, jer su neprestano izložene diskriminaciji i razbijanju predrasuda, a nemaju zaštitu ili nije dovoljno efikasna ni u jednoj sferi društva.

Nataša dokazuje suprotno i to je jako hrabro s’ njene strane. Bori se. Sigurna je u sebe i nije podlegla klišeu. Ostvarena je i kao majka i ona je po mom mišljnju jedna zdravo formirana ličnost jakog presonalitija.Takve osobine posebno cenim kod ljudi. Između ostalog , dok smo se dopisivale naglasila je da misli da stil ne treba da determiniše posao i da li si ozbiljan u tome što radiš.

I za kraj, poseban utisak je na mene ostavio raspoloženi mladić (naočare za vid, farmerke i puma torba,crne patike) koji mi je ispričao da mnogo voli fotografiju, ali da nije u mogućnosti da sebi priušti fotoaparat.