No rain. No flowers.

No rain. No flowers.

Uglavnom ne dozvoljavam da mi kiša utiče na raspoloženje, ignorišem je i pravim se da je ne primećujem 🙂

Za danas sam imala zakazano snimanje, gde će praviti reportažu o tome kako fotografišem. Stigla sam 10-ak min. ranije. Kiša samo što nije, imam tremu. Ne od kamera, već od toga kako će drugi reagovati kad vide da se ovaj put i snima… Pomislila sam… ovo će trajati predugo, kiša već počinje, ljudi žure, kamermana nema…

Onda ugledam devojku sa super srebrnim, ravnim cipelama.

Ja : “Izvini, mogu da te pitam, sviđaju mi se tvoje cipele, pa samo da ih uslkam jednom?”

Ona: “Naravno, možeš, reci kako da stanem? E, ali nemoj lice, krenula sam na šminkanje. Ajde da se nađemo posle, biću gotova za sat vremena, cimnuću te na mob., daj mi br.” rekla je

Ostavila sam joj br. i otišla je.

U tom trenutku se pojavljuju sa tv kamerama.

Devojka sa srebrnim cipelama mi je malo odvukla pažnju od kiše i oraspoložila me. Koliko god se trudila, ovaj put mi vreme stvarno nije išlo na ruku. Ali na svu sreću kiša se zaustavila i krenuli smo da snimamo. Bilo je super zabavno, nailazili su kul ljudi koji su hteli da sarađuju i niko nije “bežao” od kamera.

Najzanimljiviji su mi bili dečko i devojka (imaju velike marame oboje, on crne pocepane farmerke, ona čarape-natkolenice i bajkerke) koje sam zaustavila na kraju snimanja, prvo sam htela samo njen outfit da zabeležim, a onda sam i njega uslikala, pa smo ostali da pričamo. Oni su mi super, muž i žena su, deluju kompatibilno. Imaju isti stil i super izgledaju kad ih vidite zajedno. Sve skladno i stilizovano, tako treba da izgleda jedan mlad par. Još kad sam čula da imaju i devojčicu Miju, tek onda smo se raspričali… Inače, mi roditelji samo brbljamo o deci, priča se sama nametne, često umemo da budemo dosadni ako smo u društvu koje nije iz te “priče”. Ali ja se radujem svaki put kad uspem da razmenim iskustva sa drugim roditeljima i uvek naučim ponešto novo.

Zapričala sam se sa Mijinim roditeljima, tako su pozitivni i nasmejani. Skroz sam zaboravila da treba da požurim, jer me čekaju voditeljka i kamerman da snimanje privedemo kraju.

Snimanje je super prošlo, bolje nego što sam očekivala. Sve normalno i prirodno, baš kakvi su i ljudi na ulicama, potpuno realan svet i okruženje. Pozdravila sam se sa TV ekipom i krenula na kafu koju od jutros nisam stigla da izgustiram na miru.

Ne zadugo, stiže mi sms : “Hej, ja sam tek sad završila, malo mi je kasnilo šminkanje, pa sam evo sad spremna.”  Napisala je devojka i potpisala se “Vanja”

Odgovorila sam da se nađemo za 10 min, taman mi je toliko trebalo da završim kafu. Stigla sam na dogovoreno mesto, dolazi prvo šminkerka, pa jedna Vanjina drugarica zatim i druga…

“Vanja nema kišobran, ne sme da izađe iz podzemnog prolaza, plaši se da će joj se uništiti frizura.” rekla je njena drugarica šminkerka.

Na šta smo se sve slatko nasmejale, a onda se pojavila Vanja sa potpunom transformacijom na licu. Prepoznala sam je samo po onim srebrnim cipelama iz Zare. Ja inače volim “natural look make up” za dan, mada je ovde trening šminkanja bio u pitanju i stvarno me je Svjetlanino umeće šminkanja fasciniralo. Perfektno je našminkala Vanju. Svaka čast rekla sam šminkerki.

Onda se pojavila i četvrta Vanjina drugarica i sad tražimo prikladno mesto za foto., svaka ima svoju ideju i predlog. A kiša lije li lije. Onda smo stigle do ulaza u hm. Vanja je stala isred nekog mermernog zida, a drugarice joj dobacuju da joj je ta isped mermera vrhunska, da je sačuva kad “rikne” posto ih podeća na spomenik. Mislim da su nas gledali k’o da nismo normalne, jer smo se smejale k’o ludaci. Bilo je teško uhvatiti trenutak u kom se Vanja ne “ubija od smeha”. Ali uspele smo. Malo, malo više  smo pokisle, ali bilo je zabavno.

Vanja Radić  je prelepa, harizmatična tridesetogodišnjakinja iz Brčkog, po zanimanju Master inženjer preduzetničkog menadzmenta i treba da služi za primer mladim devojkama, što po stilu, što po ulaganju u obrazovanje.

Najbolja drugarica joj je Svjetlana Petrušić, takođe iz Brčkog. Makeup artist, koja je prvo završila školu šminkanja kod Tijane Avramović,  zatim je usavršavanje nastavila kod Nene Ilić – “Studio prostor” u Beogradu.

Možda je kiša danas nama ženama malo pokvarila frizuru, ali ne i raspoloženje, jer ako imaš pravo društvo nije važno kakvo je vreme. Bilo je ovo zabavno iskustvo. Hvala svima koji su učestvovali u današnjem snimanju.

“No rain no flowers.”