Venecija
Neki su mi pričali da im se Venecija ne svidja, da je komfuzna i da je teško snalaziti se u uskim ulicama punih užurbanih turista. Dok sam od drugih čula da je prelepa i posebna. Nisam znala šta da očekujem. Sa mužem sam krenula na put…
Taxi čamcem smo stigli do hotela na obali mora. U trenutku sam se oduševila, gondole koje su bile na pristaništu ispred hotela izgledale su mi kao na filmu, tako vanzemaljski dizajnirane i napravljene.
Kad sam ušla u hotel , prvo sam zapazila da je stilski uredjen, sa mnogo kristala, stakla, mermera i detalja u boji zlata. Potpuna elegancija. Znala sam da će mi se i soba svideti. Bila je tako prozračna,čista i svetla. Ako ne boravim u svetlim prostorijama postajem mrzovoljna i to me čini umornom. Ceo jedan zid bio je u prozorima i balkonskim vratima , sa divnom malom terasom, sa koje se na jednoj strani nazire more a druga gleda na usku ulicu. Ni sad ne mogu a da se ne setim glasova ljudi koji prolaze i njihovih koraka koji neprestano odzvanjaju.
Vreme je bilo idealno, toplo ali prijatno, taman za duge šetnje i obilazak grada. Prvo što svi obiđu u Veneciji je Trg St Marka, o kome šta god bih rekla ne bih uspela da ga dočaram i opišem koliko je čaroban. Crkva Svetog Marka zaista oduzima dah, ali ono što je meni bilo fascinatno to je mnoštvo mladenaca koji su s’ kraja sveta samo pristizali na Trg ne bi li na tom mestu napravili najlepše uspomene. Sasvim je bilo normalno da vidite postavljenu rasvetu , fotoaparate i kamere na trgu i mladence koji nežno plešu i ljube se, da ovekoveče njihovu započetu bajku za ceo život.
Svako ko je popio kafu u nekom od mnogobrojnih kafića i ručao u nekom od restorana koji ukrašavaju gradski trg Venecije, rećiće vam isto što i ja , da je ta kafa i prava italijanska pizza imala poseban ukus. Nigde na svetu nije takav espreso i takav ukus pice.
Ne mogu a da ne spomenem čuveni most Rialto. Jedino moram priznati da ga nisam doživela kako sam očekivala jer je vreme u koje smo ga obišli izgleda bilo pogrešno. Bilo je vikend, kasnije popodne, i mnogo ljudi je pokušavalo da se fotografiše na sredini mosta sa kog se vide predivne zgrade na vodi. Svi su se gurali i ulazili jedni drugima u kadar, ali i pored toga most (postoje dve legende) koji jedni zovu most uzdaha a drugi most ljubavi je izgledao prelepo.
Posle obilaska grada i ručka, sta može biti lepše od šopinga. U Veneciji ni jedan od mnogobrojnih prestižnih modnih brendova nije izostavljen. To se podrazumeva, ali meni je su bile interesantne male radnjice suvenira i čuvene Venecijanske maske, koje su prava umetnost i atrakcija za turiste.
Modne stilove na ulicama Venecije ne mogu da definisem što je normalno jer je turistički grad te je sve pomešano. Šta god da obučete biće normalno, niko vam ništa ne bi zamerio niti bi vas neko čudno gledao kako god da ste odeveni.
Tamo su i noći žive i dinamične. Kad prošetate Trgom uveče opet ćete videti uzbuđene turiste na trgu sa fotoaparatima, pune restorane i barove. Svi su srećni i nasmejani. Verujem da sam zbog toliko pozitivne energije oko sebe imala osećaj da sam na drugoj planeti a ne na Zemlji. Tako bih ja i opisala Veneciju. Druga Planeta.
Sorry, the comment form is closed at this time.