Modni vremeplov

Modni vremeplov

“I kako je nositi fotoaparat, lepo ti stoji..”  čujem ženski glas u prolazu… Zastala sam i počela da pričam sa starijom gospođom, koja me je inspirisala za ovu priču.

“Ja sam kao mlada imala angažmane u modnim kućama (danas bi se to nazvalo stilista), a muž mi je bio modni fotograf. Mi smo sad u penziji, ali smo bili pravi umetnici. Bilo je teško u to vreme, imali smo samo nekoliko mogućnosti da se predstavimo. Nije bila toliko rasprostranjena modna industrija. Postojalo je svega nekoliko magazina kao što su “Bazar”, “Nada”, “Praktična žena”. U to vreme (’60. godina prošlog veka) bilo je malo rubrika o ženama uopšte, tada su vladali muškarci i više se pisalo o njihovim poslovima i uspesima, tek ponekad bi se objavio neki članak o ženi i to ne u smislu modne rubrike, već o njenoj profesiji i delima u kojima je bila uspešna.” Ovo me je zainteresovalo pa sam krenula dalje da istražujem na tu temu.

Modne rubrike su tek kasnije počele da pune štampane medije. U početku čak nije bilo ni fotografija, za članke su se vezivale ilustracije modela i modnih predloga. Prve ilustracije modnih predloga i aktuelnih trendova tog vremena crtao je poznati modni kreator (bio je mnogo više od toga, veoma cenjen i priznat kako na našim prostorima tako i širom sveta, prosto kralj mode tog vremena), Aleksandar Joksimović.

Kad već govorim o kreatorima, ne mogu zaobići našu cenjenu Mirjanu Marić (moja komšinica i dan danas ima njene modele i prepričava mi kako je svojevremeno izgledala Mirjanina radnja koja se nalazila u Knez Mihailovoj, ali to je samo delić njenog stvaranja…) Naišla sam na članak u kome je Mirjana Marić prokomentarisala modu današnjice i rekla: “Ono što primećujem je da su devojke i žene sada mnogo lepše nego ranije. Takođe, različite su, bez obzira na globalizaciju. Ljudi se oblače u bojama. Kada izađem u grad ja vidim mnogo boja i to mi se dopada, jer je to manifestacija našeg unutrašnjeg optimizma. Ranije se uglavnom nosila boja koja je te sezone bila moderna, retko neka druga.”

Vremenom se sve nadograđivalo, fotografi su imali mogućnost da se dokazuju sa umetničkom modnom fotografijom, a nastajala je i sve veća potražnja za modnim rubrikama, što je “našim ženama” bio prozor u svet.

Interesovanja su bila usmerena ka istim temama koje su i danas aktuelne, dame su volele da pročitaju neki dobar savet za odevanje kao i modne predloge, postojale su rubrike i o dečijoj modi. Vremenom su i drugi mediji sve više u svoj program plasirali ovu temu, od aktuelnosti iz sveta mode do praktičnih saveta- šta, kako i sa čim kombinovati. Nije zgoreg pomenuti da su postojale i rubrike koje su omogućavale anonimnim ženama ( tada nisu postojali kastinzi niti audicije, nalik današnjim) da se predstave, od kojih su mnoge kasnije izgradile manekenske karijere, što je opet na neki način preteča današnjeg popularnog modelinga.

Koliko su tada postojala kulturološka i sociološka ograničenja nije ni čudo što je moda bila uvek u senci svih društvenih dešavanja. Koncept modnih dodataka otvorio je razna polja kao i sve češće polemisanje tabu tema iz tog vremena, pošto se sve dešavalo za vreme komunističke države Jugoslavije.

Beograd je oduvek, od svih gradova u regionu, bio centar svih dešavanja pa nije ni čudo da su prvi modni začeci nastali ovde. Kroz istoriju modnog dizajna sa ovih prostora, proizvodnja je počinjala u malim krojačkim radnjama, što je i logično, jer su u to vreme samo pojedinci sebi mogli da priušte krojačke usluge i autentične modele po njihovoj meri. Tako je divljenje srednje klase bilo usmereno ka onima iz visokog društva, koji su s ponosom pokazivali tadašnje najnovije kreacije… Samo što tada niko nije pravio kolumne o tome.

Kako je potražnja rasla, sve se menjalo i proizvodnja je napredovala. Oformljivanje modnih kuća (zapravo konfekcijske proizvodnje) počelo je posle Drugog svetskog rata. Za ime konfekcije “Kluz” inspiracija  je bio narodni heroj Franjo Kluz, dok su konkurenti bili “Beko” i “Jumko”  i to se može svrstati u početak ekspanzije modne industrije na našim prostorima. Konkurencija je bila oštra, jer je izbor bio manji nego danas. Neke modne kuće su kao dodvoravanje sve većoj masi organizovale modne revije na otvorenom, u centru Beograda, ne bi li pridobili što veći broj kupaca. Jer tada nije bilo toliko mogućnosti za predstavljanje kao što je danas, gde je marketing moguće napraviti na svakom koraku.

Da li bi se današnji trendovi mogli porediti sa tadašnjim? Naravno, jer evidentno je da mnogi kreatori inspiraciju pronalaze u modelima i modnim detaljima koji su vladali 70-ih godina prošlog veka i unazad. Zasigurno ćete biti u trendu ako nađete neki stari komad koji se radio za “Kluz”, “Beko” ili “Jumko” i bio objavljen u tadašnjim prestižnim magazinima “Bazar” ili “Nada”.