Potrošači, akcije i sniženja

Potrošači, akcije i sniženja

Izdvojila sam nekoliko najčešćih odgovora (na pitanja koja se tiču našeg tržišta)  koji mogu poslužiti i kao saveti pri biranju odeće za ovu zimu, a i uopšteno. Ženska populacija najčešće u kupovinu kreće s namerom da kupi ono što smatra potrebnim i neophodnim za predstojeću sezonu, ali desi se da se ipak odluči za nešto što nije ni planirala.

Birati “skuplje” ili pristupačnije komade je diskutabilna tema. Mnoge naše sugrađanke najčešće kombinuju. Primetila sam da im je veoma važan kvalitet onoga što kupuju, a naročito obraćaju pažnju na kvalitet pri odabiru obuće. Neke su izdvojile da im ni brend nije toliko bitan koliko im je kvalitet važan. A da li se može kupiti nešto kvalitetno za pristupačnu cifru? Odgovor je da, samo treba pratiti aktuelne kolekcije i sačekati pravi trenutak kad padne cena onoga što ste želeli da kupite, a što smatrate da ćete moći da nosite iako više ne stoji sa istaknutim “New collection”.

Navikli smo da kupovinu odložimo ako je uskoro najavljeno sniženje ili akcija, jer najbolje je kupiti neki dugo željeni odevni predmet na popustu. Naišla sam na istraživanja koja ukazuju na prevare trgovaca kada se radi o sniženjima.

U organizacijama za zaštitu potrošača objašnjavaju da su žalbe zbog lažnih sniženja gotovo svakodnevne i navode da postoji nekoliko najčešćih načina varanja kupaca na sniženjima. Najzastupljenije su prevare s oglašenom visinom sniženja, odnosno pogrešnom informacijom o tome da li je roba stvarno snižena, recimo za 70 posto, ili nije. Osim toga, čest problem kod rasprodaja jesu i male količine robe koja se nudi na akciji, pa se neretko dogodi da se ono što je na sniženju rasproda vrlo brzo. Pritom, trgovac i dalje u izlogu reklamira veliki popust, a da te robe zapravo nema u radnji. Trebalo bi, savetuju u potrošačkim organizacijama, odrediti koju količinu robe čiju akciju prodavac oglašava on mora i da poseduje u radnji ili u zalihama.

Jedna od obmana su takozvane stalne akcije, kada na izlogu prodavnice tokom cele godine stoji natpis “stalno sniženje od 50 posto”. U ovom slučaju nemoguće je ne postaviti pitanje od koje cene se skida 50 posto ako je sniženje non-stop. Još jedan od trikova kojim se varaju kupci jeste povećanje cene neposredno pre njenog sniženja.

Najčešće ulažemo u večne komade i u tom slučaju žene su spremne izdvojiti i veću svotu novca ako su sigurne u to da će kupiti nesto vanvremenski nosivo. Kao npr. kaput ili kožnu jaknu za koju procenjuju da će je nositi više sezona, crne pantalone su takođe na listi pet najčešćih odevnih predmeta za koje je uvek vreme da se kupe kao i bela košulja.. Nezaobilazna mala crna haljina je večna i toliko priča je već ispričano o njoj pa je logično da se i ona nalazi na ovoj listi. Tako da se vremenom nije promenilo ništa od onih modnih pravila koja smo već čuli. Dobar džins, crne pantalone, bela košulja ili majica, crna kožna jakna, cipele u crnoj ili “nude” boji, mala crna haljina, sve su to večni komadi koje na dalje upotpunjavamo i osvežavamo aktuelnim modnim detaljima.

Interesantno je i to da koliko god da su boje svih proteklih godina potencirane i zastupljene u većini kolekcija koje nam plasiraju, mi se i dalje vrtimo u krug sa bojama koje ne zahtevaju kompletnu promenu “garderobera”. Valjda zato što igramo na sigurno i retko eksperimentišemo. Ima pomaka naravno, ali i dalje su najčešće crna i siva. Obzirom na to da su multibrendovi preporučili i nežnije nijanse kaputa za ovu zimu, retko sam primetila roze, plavi ili žuti kaput na ulici… ne zato što ga ne bismo nosile već zato što ga nema po pristupačnim cenama. A i možda bi morale uložiti u još neki modni detalj koji bi se “slagao” sa nekim komadom koji ne spada u klasiku kada je odevanje u pitanju. Čak i da priuštimo sebi neku nesvakidašnju boju uz šta bismo to kombinovale? Na stranu što lepo izgleda ako nije funkcionalno za kombinovanje. Možda će sledećih godina tek biti plasiran u nekim lancima radnji koje imaju koliko toliko pristupačne cene.

Ne znam da li vam je poznata politika nekih multibrend radnji koje ne pristaju da prilagode sniženje široj ciljnoj grupi zbog same reputacije brendova kao i samog prodajnog objekta. Pošto im je inače ciljna grupa potrošača koja je platežno jača, te smatraju da zbog “ugleda” radnje (čak i da mogu da posluju sa nižim cenama ne pristaju na to) ni ne pokušavaju da privuku potrošače koji su najbrojniji – oni sa prosečnim primanjima.

A opet s’ druge strane, u Srbiji postoji i druga grupa (pogotovu u manjim sredinama) gde je gotovo nemoguće pozicionirati neki brend, koji po svojim kvalitetima i ulaganjem u enterijer podseća na “luksuznije” opremljene radnje. To bi u takvim sredinama samo odbilo potencijalne potrošače. Iako su cene možda i pristupačne, ljude će odbijati da pristupe radnji, jer će steći utisak da je to previše luksuzno za njih. Za ovaj slučaj znam, jer je u Vranju pri pokušaju uređenja enterijera jednog domaćeg brenda procena bila da luksuzno uređen izlog kao i radnja (pritom sa cenama odgovarajućim našim standardima) može biti samo kontraproduktivno po taj brend.

U mini anketi koju često sprovodim dok fotografišem, devojke su skrenule pažnju i na razlike u cenama u zavisnosti od lokacije na teritoriji Beograda (ovde govorim o manjim buticima koji sami formiraju cene posto veći brendovi imaju drugačiju politiku poslovanja). Tako da nije retkost da npr. šešir u centru grada u jednom butiku bude tri puta skuplji nego u nekom manjem butiku na periferiji grada. Koliko je neusklađenost cena, u zavisnosti od lokacije na kojoj kupujete, vidljiva tako se i sve više žena odlučuje da traganjem putem interneta dođe do istog odevnog predmeta po nižoj ceni. Što je isto jedan od načina kupovine, koji će tek zaživeti kod nas.

Više o temi obmane i zaštite potrošača možete pročitati u članku koji je objavila Politika